Jovan je rođen u Trebinju gde je završio osnovnu i srednju školu, a kao dečak je trenirao košarku i odbojku te sanjao o sportskoj karijeri. Međutim, snovi mu se raspršuju odlaskom na studije ekonomije u Podgoricu gde svake večeri odlazi na predstave, kada se, kako je rekao, zaljubio u pozorište. Tada se u njemu rađa ideja o izlasku na prijemni ispit, pa je 2014. godine ušao u uži krug na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, koji ipak nije uspeo da upiše. Jovan je želju da studira glumu potvrdio tokom godinu dana i pauze, a 2015. godine profesor Dragan Petrović Pele mu je i pružio priliku. Studije glume završio je 2019. godine diplomskom predstavom 'Ay Carmela', dobivši nagradu “Mata Milošević” za najboljeg studenta, a u međuvremenu nagrade su nastavile da se nižu.
Možda vas zanima
Prvo što vidite na slici OTKRIVA KAKO VAS DRUGI DOŽIVLJAVAJU: Da li uživaju u vašem društvu ili vas rado izbegavaju
10 mudrih misli patrijarha Pavla koje svi treba da ZAPAMTIMO: "Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj..."
"Kad izgubite oca, a tako ste mali, svet za vas više NIJE isti"| ŽIVOT U BALANSU: RAZGOVORI SA DUŠOM
Već nekoliko godina igra u popularnoj predstavi “Osama-kasaba u Njujorku” Zvezdara teatru, a u oktobru 2022. godine Jagoš Marković ga poziva u Narodno pozorište i dodeljuje ulogu u “Magbetu” čime mu je i otvorio vrata ovog pozorišta čiji je stalni član postao već u junu 2023.
Iako veoma uspešan u prilično mladim godinama, Jovan prvenstveno deluje kao neko ko neguje vrednosti u ovom brzom i neobičnom vremenu svakodnevice. To najviše zahvaljuje majci:
„Čini mi se da je negde njena najveća misija uvek bila to da sestra i ja budemo kulturni i vaspitani ljudi pre svega. Ne mogu da kažem da sam takav bio u ranoj mladosti, tinejdžerskim danima, bio sam živahan srednjoškolac koji nije baš pomno pratio u školi. Znam koliko je to nju nerviralo i koliko je stalno prigovarala na to ponašanje u školi. 'Ocene su nevažne, ali molim te ponašaj se pristojno'. Sada mi se čini da smo došli na to njeno…“
Na pitanje Bebe Dragić šta je najvažnije za pristojnost, kako se ona stvara i neguje, ali i kako se odoleva pritiscima društva, izazova, pošasti da istrajemo u vrlini Jovan je odgovorio kako ne zna recept, ali da misli da je nekad to i stvar karaktera, a nekad i stvar samokontrole:
„Ne treba biti previše ni fin jer ljudi to znaju da zloupotrebe, tako da naći neku meru u svemu tome je najbolji recept…Mislim da je to stvar mere da znaš u svakom trenutku gde ti je mesto, kada je vreme da nešto kažeš, kada nije vreme da nešto kažeš, kada si pozvan da nešto kažeš…Nekad mi se čini da živim sa retrovizorima, nije baš uvek ni lako obuzdati prirodu i karakter, ali su društvene norme postavljene i trudimo se da ih ispoštujemo šta nekad nije ni zdravo do kraja.“
Jovan je nekada bio sportiste, a visina od skoro dva metra mu je za period bavljenja košarkom i odbojkom itekako značila. Međutim, kada je svoj profesionalni put usmerio prema glumi, visina mu je često predstavljala izazov.
„Kada sam počeo da se bavim glumom znam da mi je dosta ljudi pre nego sam uopšte otišao na prijemni reklo 'pa kako ćeš ti na glumu, ogroman si, previsok si, znaš koliki su glumci'. I stvarno nije bila praksa da se primaju takvi ljudi… uvek svi imaju potrebu da komentarišu kako sam previsok, ali naučio sam da živim sa tim, to sam ja, ne mogu da se smanjim, umanjim. Trudim se da ne smetam mnogo, prilagođavam se, spreman sam na kompromise, na neka rešenja koja su možda za mene ponekad teža…“
Jovan je perspektivan i talentovan glumac koji je do svoje tridesete godine ostvario brojne uspehe, ima snimljenih nekoliko serija kao šta su “Čudne ljubavi“, “Vojna akademija“, “Žigosani u reketu“, “Senke nad Balkanom“, a ima i zapažene uloge u nekoliko filmova, a mnoga srca je dirnuo ulogom u “Čuvarima forumule”.
Za tako mlade godine, Jovan ostavlja dojam kako uz mudrost nosi i dozu sete, dubine i težine. Odgovorio je Jovan da li je to možda zato šta je rano ostao bez oca i to kada je imao samo pet godina:
„Verovatno me to mnogo odredilo. Kada izgubite čvrst oslonac, a tako ste mali, svet za vas više nije isto mesto. Mislim da je bilo tako i sa mnom, ja sam imao pet i po, a sestra osam, ali smo izgubili negde čvrst odnos. Majka i tatina i mamina porodica su se trudili da nam to na neki način nadomeste, ali smo ostali obeleženi…”
„To se sigurno odrazilo na naš rast, ali mislim da smo smogli snage da isplivamo iz toga i da smo izrasli u ljude koji su možda ponekad zatvoreniji i nepoverljiviji, ali smo definitivno stekli neku snagu“, rekao je glumac i nastavio:
„Odrastati bez oca nije nimalo lako u tim nekim godinama kada svi idu sa očevima na utakmice, a ti ideš sa rođacima, kada te neko stariji istuče pa ne ide tata nego mama da te brani… sve to sigurno utiče i na samopouzdanje i životne okolnosti i odrednice. Jeste nas u mnogome odredilo ali svi su se trudili da nam ne fali ljubavi…Jesmo izgubili važnu figuru u životu, ali negde smo, čini mi se, isplivali iz toga jaki.“
Jovanova majka morala je istovremeno da bude i majka i otac. Pričao je glumac o tome kako joj je bilo vaspitavati njega kao tinejdžera koji je bio nestašan i sestru koja je posebna osoba sa običnim potrebama.
„Toj formulaciji me naučila komšinica Irina koja je rekla da to nisu deca sa posebnim potrebama nego posebna deca sa običnim potrebama zato šta oni stvarno imaju obične potrebe i dovoljno je da im parkiraš neki kamion ljubavi, strpljenja i razumevanja i njima će biti dovoljno…“, rekao je Jovan i dodao:
„Ne mogu ni da zamislim kroz šta je sve mama morala da prođe, ali uvek je našla vedrinu i radost za nas, uvek je bila doterana i bila dostojanstvena u svemu tome i čini mi se da nas je to teralo da budemo bolji.“
Dotakao se Jovan svoga tinejdžerstva u kojemu je, kako je rekao, bio nestašan. Seća se razgovora sa majkom kada bi došla iz škole nezadovoljna pre svega njegovim ponašanjem, a zatim ocenama:
„Nekako me uvek njena suza posebno bolela. Naravno, kada sam osvestio, kada sam postao trezveniji, izašao iz tih problematičnih godina, nekako mi je došlo u glavu da ipak moram da uradim nešto i za nju i nekako je otpočetka i sada bila moja misija da budem dobar sin i dobar brat.“
Vrlo rano je preuzeo očinsku i zaštitničku figuru za svoju sestru:
„Rano sam osvestio to i moja sestra je za mene do neke moje osme godine bila starija sestra, a onda sam ja postao stariji brat. Već sa deset godina sam je pratio do škole, vodio računa da funkcionišemo dobro i nikad nisam imao barijeru ili neki stid iako odrastaš u maloj sredini pa vidiš da neko drugačije gleda tvoju sestru pa se postaviš zaštitnički…“
„Sad se govori o toj deci, čini mi se da je prisutnije, da je svest društva porasla kroz televiziju, društvene mreže, kroz razna udruženja se govori o njima. Čini mi se da polako postaju deo zajednice šta ne mogu da kažem da je bio slučaj sigurno prije 20 godina, naročito u malim sredinama“, rekao je Jovan i dodao:
„Ja sam se mojom Jecom uvek ponosio. Uvek sam bio radostan šta je baš ona moja sestra jer mislim da su ljudi koji dele život sa takvom decom, takvim ljudima, zapravo privilegovani, mislim da te vraća na osnovne ljudske potrebe, na ljubav, radost, sve ono lepo…moj posao je takav da se dešava da i nema posla i da sam ljut i gord i nezahvalan ali jedna šetnja sa njom u našoj ustanovljenoj ruti mi je dovoljna da se vratim jer shvatim šta je dovoljno za sreću i osmeh, jedna bratska pažnja. Nešto na šta smo mi prosto oguglali, nešto šta smo počeli da podrazumevamo, oni nikad neće početi da podrazumevaju…“
Cele epizode emisije Život u balansu: razgovori sa dušom možete pogledati i na Youtube kanalu Blic TV.
Emisiju "ŽIVOT U BALANSU - Razgovori sa dušom" možete pratiti svake nedelje od 13 časova, na Blic televiziji, na kanalu 115, sa reprizama sredom u 16.15 i subotom u 11.15.
#zivotubalansu #bebadragic #jovanjovanovic
Pridružite se
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.